Индустријско топљење силицијума захтева строгу контролу над употребљеним сировинама. Силицијум и угљенични редукциони агенси су два примарна материјала која се користе у овом процесу. Неопходне спецификације за сировине су строге због строгих захтева о садржају алуминијума, калцијума и гвожђа у резултујућем индустријском силицијуму. Употребљени силицијум диоксид мора имати садржај СиО2 већи од 99.0%, са Ал2О3 мањим од 0.3%, Фе2О3 мањим од 0.15%, ЦаО мањим од {{11 }}.2%, а МгО мање од 0.15%. Поред тога, величина честица треба да буде у опсегу од 15-80мм.
Коришћени редукциони агенс који садржи угљеник такође треба да испуњава одређене критеријуме. Требало би да има висок садржај фиксног угљеника, низак садржај пепела и добру хемијску активност. Обично се као редукциони агенс користи нископепелни петролејски кокс или смолани кокс. Међутим, ови материјали имају ниску отпорност и слабу реакциону способност, што захтева додавање дрвеног угља или дрвених блокова који имају низак садржај пепела, високу отпорност и јаке реакционе способности. Мала количина мало пепелног битуменског угља се такође додаје за синтеровање шарже.
Иако је додавање дрвеног угља или дрвених блокова корисно, употреба превише ових материјала ће повећати цену производа и условити пећи неуређеним. То може довести до потешкоћа у прислушкивању и других проблема. Због тога је кључно користити одговарајуће количине сваког материјала како би се обезбедило ефикасно, исплативо индустријско топљење силицијума.
